петак, 30. јануар 2009.

Владе Дивац / Vlade Divac

Углавном са Википедије...

Владе Дивац

Позиција
центар
Висина
2,16 m
Тежина
118 kg
Држављанство
Zastava Srbije Србија
Рођен
3. фебруар, 1968. Пријепоље,
СФРЈ (данас Србија)

Драфт
26., 1989. Лос Анђелес Лејкерси
Про каријера
1986. – 2005.
Бивши тимови
Партизан (1986–1989)
ЛА Лејкерси (1989–1996; 2004–2005)
Шарлот Хорнетси (1996–1998)
Црвена звезда (1999)
Сакраменто Кингси (1999–2004)
Награде


Европски шампион (1989; 1991; 1995)
Светски шампион (1990; 2002)


Владе Дивац, рођен у Пријепољу (некад Југославија, сада Србија) 3. фебруар 1968. је великан југословенске и српске кошарке. Играо је на позицији центра у Слоги, Партизану, Лос Анђелес Лејкерсима, Шарлот Хорнетсима, Црвеној звезди (две утакмице) и Сакраменто Кингсима. Био је један од првих Европљана који је заиграо у НБА. Са репрезентацијом Југославије освојио је два светска првенства у кошарци, три европска првенства и две сребрне медаље на Олимпијским играма.

Дивац је, иако активан играч, био на положају председника Партизана у периоду од 2000. до 2004. Након завршетка играчке каријере постао је скаут Лос Анђелес Лејкерса и спортски директор кошаркашке секције Реал Мадрида. Дивац се појавио у мањим улогама у неколико филмова и серија.

Дивац се бави и хуманитарним радом. Са Жарком Паспаљем, Александром Ђорђевићем, Предрагом Даниловићем, Зораном Савићем, Дејаном Бодирогом и Жељком Ребрачом основао је хуманитарну организацију Група 7. Дивац је због свог хуманитарног рада постао амбасадор добре воље Уједињених нација.

Каријера

Југославија

Пре него што се бавио кошарком Дивац је тренирао фудбал и био је голман у месном клубу. Међутим, са фудбалску каријеру је прекинуо јер је на једном тренингу одбио да се баца у блато, па му је тренер препоручио да се бави неким другим спортом. Tako je i bilo. Kao 15-godišnjak odlazi iz Prijepolja i po nagovoru trenera Milovana Bogojevića Kimeta započinje profesionalnu karijeru u kraljevačkoj Slozi. Za klinca impresivne visine i izuzetne košarkaške inteligencije, videvši ga na terenu, Kime je odmah izjavio da će, bude li vredno radio, 1988. igrati za Jugoslaviju u Seulu. Njegove reči su realizovane u formi srebrne medalje na Divčevim grudima, koju mu je nakon dolaska s Olimpijskih igara i poklonio.

Дивац је кошарку тренирао у родном Пријепољу у клубу КК Елан код тренера Милована Богојевића. Његова професионална каријера у Југославији почела је када је заиграо за Слогу из Краљева и одмах скренуо пажњу на себе тако што је у утакмици са Црвеном звездом постигао 27 поена. У лето 1986. Дивац је био највећа звезда прелазне сезоне, након што је потписао за КК Партизан за 14.000 немачких марака.

Partizan

Malo je falilo da nakon kraljevačke Sloge zaigra u Crvenoj zvezdi, ali ga je od toga, 1986. godine, odgovorio upravo Bogojević. Crveno-beli su zagrizli da angažuju golobradog dugajliju, ali je trenerovo pismo, u kojem ga poziva da još sačeka s odlaskom, prevagnulo u Divčevoj odluci da odbije ponudu.

U međuvremenu, Vlade s generacijom koju su činili i Đorđević, Kukoč, Rađa, Pavićević i Koprivica osvaja svetsko juniorsko prvenstvo u italijanskom gradu Bormiju. Ista selekcija je godinu dana ranije osvojila titulu i u kadetskoj konkurenciji. Stigle su ponude iz svih većih klubova Jugoslavije, ali on je izabrao Partizan zbog, kako je rekao, plejmejkera Aleksandra – Saše Đorđevića.

– Razmišljao sam ovako: ja sam centar, treba mi dobar plejmejker, boljeg od Saše nema. Tako sam se obreo u Partizanu – rekao je Divac.

Za ugovor s novom akvizicijom crno-belih Dragan Kićanović, tadašnji sportski direktor Partizana, iz svog džepa je dao 14.000 maraka. Bile su to prve velike pare u Divčevoj karijeri.

Партизан је године 1987. уз Дивца, Ђорђевића, Паспаља, Обрадовића, Грбовића, Савовића и, на месту тренера, Душка Вујошевића, имао сјајан тим који је освојио првенство Југославије, али није успео да освоји Куп европских шампиона, следеће сезоне, пошто је изгубио од Макабија у полуфиналу фајнал-фора у Генту. Југопластика је са Кукочем, Рађом и Савићем била јачи тим следеће три године и освојила је три првенства Југославије и три Купа европских шампиона. Партизан и Дивац су 1989. освојили Куп Радивоја Кораћа.

Репрезентација

Дебитовао је за репрезентацију Југославије у квалификацијама за Светско првенству у Шпанији 1986. године. Прву утакмицу за плаве у сениорској репрезентацији одиграо је у Ден Хелдеру против Холандије, где је постигао четири прва поена.

Исте године је, са 18 година, дебитовао за сениорску репрезентацију Југославије на квалификацијама за Светском првенству 1986. у Мадриду, на позив селектора Крешимира Ћосића. У дебитантској утакмици за сениоре против Холандије је постигао 4 поена. Недељу дана касније у мечу против Мађарске дао је 27 поена. Међутим, одличан дебитантски учинак на Светском првенству је у сенку бацио догађај у полуфиналу против Совјетског Савеза: један минут пре краја утакмице, Југославија је водила са убедљивих 9 поена разлике, али су Совјети са три шута за три поена изједначили: један шут је био након Дивчеве изгубљене лопте на средини терена након непотребног дриблинга. У продужетку су Совјети лако савладали шокиране Југословене, који су на крају освојили бронзану медаљу. Дивац је због изгубљене лопте заплакао, а Дражен Далипагић га је тешио речима: „Мали, нема везе, следећи пут су твоји.“ Ова сцена је касније била инспирација за рекламу за Атлас пиво у којој су учествовали Далипагић и Дивац.

Следеће године Дивац је био део тима који је освојио злато на Светском јуниорском првенству у Бормију. Овај догађај је био одскочна даска за младу генерацију југословенских кошаркаша, уз звезде попут Дина Рађе и Тонија Кукоча. Пре распада Југославије, ова генерација је донела Југославији сребро на Олимпијским играма 1988. у Сеулу, злато на Европском првенству у кошарци 1989. у Загребу и злато на Светском првенству у кошарци 1990. у Буенос Ајресу.

Дивац је имао необичан стил за центра у ондашње време; упркос својој висини, поседовао је добру покретљивост, добро је водио лопту и имао је добар шут са дистанце. Понекад је деловао као плејмејкер. Дивац је такође волео да изводи шаљиве потезе на терену: на Европском првенству 1989, подигао је саиграча Зорана Радовића да би он могао да закуца. У само 4 професионалне сезоне у Европи, Дивац је уз Арвидаса Сабониса постао један од најбољих европских центара.

НБА

On je jedan od sportista koji su otvorili vrata NBA za neameričke igrače. Pričalo se da svi evropski košarkaši, kada dolaze u NBA, prvo odlaze kod Divca na konsultacije, i da je on, od svih stranih igrača, imao najveći uticaj među kolegama.

Лос Анђелес Лејкерси

Лос Анђелес Лејкерси су одабрали Дивца на драфту 1989. као 26. пика. Дивац је уз Сабониса, Дражена Петровића, Шарунаса Марчуљониса и Жарка Паспаља био припадник таласа европских играча који су прокрчили пут осталим неамеричким играчима ка НБА. Лејкерси су претходне сезоне имали одличан тим предвођен Каримом Абдул-Џабаром (завршио каријеру на крају те сезоне), најбољим асистентом у историји НБА Меџиком Џонсоном, Џејмсом Вортијем и Еј Си Грином. Под Џабаровим и Џонсоновим туторством, Дивац је поправио своју игру и усвојио амерички стил игре. Упркос томе што није знао енглески језик, брзо је постао популаран међу саиграчима и публиком због свог шарма и духовитости. У сезони 1989/90. Дивац је одиграо 82 утакмице, делећи минутажу са Мајклом Томпсоном и постизао је просечно 8,5 поена за 19,6 минута по утакмици. Дивац је међу Лејкерсима био најбољи у броју у блокада и други по броју скокова. Његово залагање му је донело место у тиму новајлија на Ол-стар викенду 1990. Дивац је са репрезентацијом Југославије 1990. освојио златну медаљу на Светском првенству 1990. у Аргентини. Након победе у финалу над Совјетским Савезом, Дивац је узео хрватску заставу од исељеника у Аргентини и бацио је на под. У предвечерје распада Југославије, овакав чин је у хрватској јавности окарактерисан као излив национализма, мада је касније Дивац касније изјавио да је то урадио јер су тада сви играли под једном заставом и да то нема никакве везе са национализмом.

У следећој сезони Дивац је постао стартни центар Лејкерса, предњачивши у скоковима, постигавши пето место у проценту шута у НБА лиги. Многи су били изненађени када је Лос Анђелес стигао у финале НБА лиге 1991. године, где је поражен од Чикаго Булса предвођених Мајклом Џорданом. Sklad visine i tehničkih igračkih mogućnosti su na Divčevom primeru bili u savršenoj proporciji. Do njegovog dolaska u NBA američka publika je retko imala priliku da vidi centra od 2,16 koji sa lakoćom skače u reketu, šutira trojke, zakucava i trči. Igrao je u Lejkersima sedam sezona, četiri godine je bio najbolji skakač i bloker tima, a 1993/94. i najbolji strelac. Ali, 1991. u finalu šampionata Los Anđeles je za protivnika imao najvećeg igrača u istoriji lige: Majkla Džordana i njegove Čikago Bulse. Lejkersi su izgubili rezultatom 4:1 u seriji.

Дивчева операција леђа га је спречила да игра у 44 утакмице сезоне 1992/93, али се одмах након потпуног опоравка вратио у први тим Лејкерса. У сезони 1993/94, Дивчево име се појављивало на листама најбољих центара лиге, а те године био је дванаести у НБА са 40 "дабл-дабл" учинака. Раније у сезони имао је 24 скока у једној утакмици, што је било највие за Лејкерсе од 1979. године када је Абдул-Џабар забележио 25 скокова. Дивац је био међу првих 40 у лиги по броју постигнутих погодака, скокова, блокада, асистенција, процента шута и одузимању лопте. Те сезоне Дивац је са Ђорђевићем, Даниловићем, Савићем учестовао у хуманитарној утакмици, којом је требало да се прикупи новац за лечење Слободана Јанковића, који је остао инвалид.

Следеће сезоне је имао 4,1 асистенцију и тако постао водећи центар НБА лиге у додавању лопти. Две утакмице за редом у којима је постигао 20 поена и 20 скокова су прве за Лејкерсе од 1975. године кад је такав успех забележио Абдул-Џабар. У лето 1995. Дивац је са репрезентацијом Југославије освојио Европско првенство у Атини, прво званично такмичење за Југославију од увођења санкција 1992.

У сезони 1995/96 Дивац је такође је био међу првих 25 у лиги по блокадама и проценту шута, али је број поена по утакмици опао. На крају сезоне, Лејкерси су одлучили да покушају да направе нови тим довођењем Шакила О'Нила из Орландо Меџика. Клуб је одлучио да направи места за О'Нила у стартној екипи и да скупи новац за његов уговор, па је послао Дивца у Шарлот Хорнетсе у замену за супер-талентованог тинејџера Кобија Брајанта.

Шарлот Хорнетси

Nakon Los Anđelesa, angažman pronalazi u Šarlot Hornetsima, kao zamena za Kobija Brajanta i danas važeću vedetu Jezeraša. Tamo doživljava igračku renesansu u paru s Glenom Rajsom, jednim od vodećih strelaca lige u to vreme. U meču protiv Nju Džersija, decembra 1997, protivničkim igračima blokira 12 šuteva. Samo jedan skok ga je te večeri delio od neostvarenog tripl-dabla – uz 12 rampi, skočio je devet puta i zabeležio 18 poena. Iz Šarlota 1999. odlazi u Sakramento, gde nastavlja s dobrim partijama.

Хорнетси су претходне сезоне трампили Алонса Морнинга и Ларија Џонсона са Мајами Хитом у замену за Глена Рајса и Мета Гајгера, и у сезони 1996/97 су успели да победе у 54 утакмице (највиши у клупској историји), а Дивац се пласирао међу водеће играче у НБА лиги, по броју скокова и блокада, а превазишао је све НБА центре у асистенцијама. Због повреде пропустио је Европско првенство у кошарци 1997. у Шпанији, на ком је Југославија одбранила титулу шампиона.

Дивац је са Метом Гајгером је у сезони 1997/98 године чинио центарску поставу и заједно су допринели квалитетној игри Шарлота на позицији центра. Остварили су заједно скоро 22 поена и 15 скокова по утакмици.

Сакраменто Кингси

Штрајк професионалних НБА кошаркаша је спречио Дивца да учествује на Светско првенство у кошарци 1998. у Атини, на ком је Југославија освојила златну медаљу испред Русије и репрезентације САД састављене од играча из аматерских и европских лига. Како се штрајк НБА играча продужио, Дивац је потписао уговор са Црвеном звездом, како би јој помогао у Евролиги. Са Дивцем у тиму Црвена звезда је савлада у Пиониру потоњег првака Европе, литвански Жалгирис, а поражена је од По Ортеза у гостима. Ипак, како се штрајк ускоро окончао, Дивац је 22. јануара 1999. потписао уговор са Сакраменто Кингсима. Сакраменто је те сезоне трампио звезду Мича Ричмонда за проблематичног Криса Вебера, одабрао Џејсона Вилијамса на драфту, а у екипу је дошао раније одабрани Предраг Стојаковић. Нова постава Кингса је успела да извуче клуб из година осредњости и да се домогне плеј-офа, где ју је у четвртфиналу зауставила екипа Јуте Џез са 3:2 у серији. Владе Дивац је тог лета предводио репрезентацију до бронзану медаље на Европском првенству у кошарци 1999. у Француској.

Кингси су следеће сезоне поновили овај успех, а овај пут су их зауставили потоњи шампиони Лос Анђелес Лејкерси идентичним резултатом. Дивац је тог лета одлучио да се не одазове у репрезентацију Југославије за Олимпијске игре 2000. у Сиднеју на ком је Југославија заузела разочаравајуће 6. место, наводећи као разлог жељу да уживо прати Европско првенство у фудбалу 2000. у Белгији и Холандији.

Следеће сезоне Кингси су трампили бека Корлиса Вилијамсона за Дага Кристија и одабрали Хидајета Туркоуглуа. Због своје атрактивне игре, Кингси су добили надимак „Највећи шоу на терену“. Ове сезоне су направили корак даље у плеј-офу, избацивши Финикс Сансе, али су их нови-стари шампиони Лејкерси овај пут глатко добили у полуфиналу са 4:0. Ова сезона је за Дивца била упамћена по томе што је учестовао на Ол-стар викенду 2001. и тако постао први Европљанин коме је то успело, а да није студирао у Америци (пре Дивца на Ол-стару су учествовали Немац Детлеф Шремпф и Холанђанин Рик Смитс).

Одлучни да коначно буду бољи од Лејкерса и освоје титулу, Кингси су трампили Вилијамса са Ванкувер Гризлисима у замену за плејмејкера Мајка Бибија. Дивац је довео до савршенства технику изнуђивања фаула у нападу, што је било пресудно у борби са физички јачим центрима, као што је Шакил О'Нил. Те сезоне су доминирали у лигашком делу такмичења, са 61 победом и 21 поразом и освојеним првим местом у Западној конференцији и целој лиги испред највећих ривала Лејкерса и Меверикса. У финалу Западне конференције, финалу пре финала, Лејкерси су у врло неизвесној серији савладали Сакраменто 3:2, а у једној утакмици су славили тројком Роберта Орија, до кога се одбила лопта, пошто ју је Дивац избацио из рекета. Ипак, Дивац је прихватио да помогне репрезентацији Југославије и да учествује на Светском првенству у Индијанаполису, на којем је Југославија освојила последњу златну медаљу у својој историји. Дивац је био један од најзаслужнијих за победу Југославије над САД, јер је успешно зауставио америчке центре. После првенства се опростио од репрезентације.

Njegova poslednja sezona u Sakramentu zaista je bila za pamćenje. Sa 36 godina Vlade je igrao kao mladić, Sakramento je kompletan napad igrao kroz njega, imao je asistencija više nego ijedan centar u istoriji lige. Uz sjajne igre na terenu, Divčev neuništivi pozitivni duh je nešto po čemu ga pamte saigrači iz svih timova. Uvek spreman na šalu, dizao je moral i održavao kolektivni duh ekipe. Sudeći prema tome, nije čudo da su igrači, poput Glena Rajsa, Krisa Vebera, Peđe Stojakovića, svoje najbolje sezone imali baš u vreme kada je Vlade bio u timu.

U znak zahvalnosti čelnici Sakramento Kingsa njegov dres podižu na vrh Arko arene.
Clanak o tome dogadjaju: ovde

Поново у Лејкерсима

Након истека уговора 2004. године са Сакраментом, Дивац се вратио у Лејкерсе. Лејкерси су након пораза од Мајамија у финалу НБА лиге,трампили или отпустили већину својих играча, укључујући Шакила О'Нила, a требало је да Дивац попуни ту празнину. Међутим, због повреде леђа је пропустио већи део сезоне. Коначно је 14. јула 2005. објавио своје повлачење, након 16 година у НБА.

Sa aktivnim bavljenjem košarkom završava, simbolično, tamo gde je i započeo pohod ka najkvalitetnijoj basket ligi sveta – u Los Anđeles Lejkersima – a 14. jula 2005. zvanično objavljuje kraj 16-godišnje karijere. Vlade je podvukao crtu ispod koje je ostalo učešće u prvoj petorci na All Star utakmici u Vašingtonu; ulazak u društvo igrača koji su tokom karijere postigli preko 13.000 poena, 9.000 skokova, 3.000 asistencija i 1.500 blokada, rame uz rame s Hakimom Oladžuanom i Karimom Abdul-Džabarom.





Поводом обележавања 50 година од првог купа шампиона, у оргамизацији ФИБА су играчи, судије о организатори гласали за 50 великана, мајстора кошарке, где се нашло и име Владе Дивца, између укупно 10 имена из Србије (тотал негде 15-16 из exYU).

Каријера ван кошарке

Партизан

Крајем 2000. након политичких промена у Србији, Дивац и његов бивши саиграч Предраг Даниловић су преузели управу над КК Партизан. Дивац је постао председник клуба, а Даниловић је био потпредседник. Како је Дивац још увек играо у НБА, заправо је Даниловић водио клуб.

Иако овај двојац то никад није директно изјавио, њихов главни мотив је била приватизација Партизана када Закон о спорту буде усвојен у Скупштини Србије. Пошто је тачна власничка структура у друштвеној организацији као што је КК Партизан нејасна, потенцијални инвеститори су одлучили да се не мешају, барем до усвајања закона. Иако су се Дивац и Даниловић појавили изненада, уживали су подршку навијача и јавности, јер је већина желела да види вољени клуб који поседују и воде бивше звезде, него нека корпорација. Ипак, након неколико година њих двојица су изгубила стрпљење и повукли се из пројекта у јесен 2004, пошто је вођење клуба постао финансијски терет за њих двојицу.

Лејкерси

Након завршетка каријере 2005. Дивац је био скаут Лејкерса у Европи. На том месту је остао до 2006.

Реал Мадрид

У јуну 2006. преко свог пријатеља Предрага Мијатовића, Дивац се повезао са Рамоном Калдероном, као део Калдеронове кандидатуре за место председника спортског друштва Реал Мадрид. Када је Калдерон победио на изборима 2. јула 2006, Дивац је постао спортски директор кошаркашке секције Реал Мадрида.

Међутим, Дивчева улога у раду клуба је симболична, а сам Дивац је загребачком недељнику Глобусу изјавио: „У Мадриду буквално ништа не радим, већ сам само део имиџа краљевског клуба. Место сам прихватио због пријатеља Пеђе Мијатовића, који је тамо директор“.

Влада Републике Србије

2008. је министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић је изабрао Дивца за саветника у свом кабинету.Дивац и Дачић су сарадници од раније, пошто је на Дачићев предлог, Дивац изабран за председника КК Партизан после петооктобарских промена, управо уместо Дачића.

Olimpijski komitet Srbije

U plolece 2009. је izabran za predsednika Olimpijskog komiteta Srbije.

Улагања

Дивац је учествовао у неколико подухвата невезаних за кошарку и док је играо у НБА, а нарочито након повлачења. У Сакраменту поседује ресторан али његови покушаји улагања у Србији су пропали из различитих разлога.

Покушај куповине произвођача минералне воде „Књаз Милош“ из Аранђеловца није успео. Дивчева компанија „Апурна“ је у заједничкој понуди са француским прехрамбеним гигантом „Данонеом“ дала најбољу понуду, али је куповину обуставила Комисија за хартије од вредности Републике Србије, пошто су „Даноне“ и „Апурна“ наводно понудили додатни новац малим деоничарима. На поновљеном конкурсу Дивац и „Даноне“ су се повукли,а предузеће је купио ФПП Балкан Лимитид, приватизациони фонд са Кајманских острва. Афера је изазвала велика трвења у влади Србије, спекулације око корупције, оставке шефа Комисије за хартије од вредности и полицијску истрагу.

Слична, али мање спектакуларна „афера“ се десила 2005. када је Дивац покушао да купи „Вечерње новости“. Дивац је направио споразум са малим акционарима да откупи компанију регистровањем нове компаније са заједничким капиталом. Међутим, Влада Србије је интервенисала и зауставила продају. Иако је Врховни суд Србије пресудио у Дивчеву корист, он се поново повукао из куповине и, разочаран, одлучио да више не улаже у Србији.

Код куповине предузећа „Вода вода“ је такође било проблема а процес је још у току. Дивац је октобра 2007. регистровао 100% власништва над предузећем „Вода вода“, фабриком за флаширање минералне воде, која је претходно била власништво Војина Ђорђевића. Ову трансакцију је такође пратила контроверза, пошто је Ђорђевић јавно оптужио Дивца за превару, тврдећи да је Дивац прекршио договор који су имали и оспоравајући валидност уговора који је Дивац предао Агенцији за привредне регистре Републике Србије. Дивац тврди да је он заиста позајмио новац Ђорђевићевој компанији „Си енд си“, која је била у финансијским проблемима, а пошто Ђорђевић није испоштовао свој део уговора, само је искористио уговор, који је Ђорђевић потписао, да преузме компанију.

Хуманитарни рад

Владе Дивац је један од оснивача Групе 7, хуманитарне организације која помаже деци на простору бивше Југославије,коју је основао 1998. са шест својих саиграча из репрезентације (Паспаљ, Савић, Ђорђевић, Даниловић, Бодирога и Ребрача). Крајем 2007. Дивац је основао хуманитарну организацију „Можеш и ти“, чији је циљ помагање избеглицама у Србији. Србија има око 500.000 избеглица из ратова на територији СФРЈ и држава је која има највећи проблем са избеглицама у Европи. Око 7.800 људи још увек живи у колективним центрима у лошим условима, па се организација посветила куповини напуштених кућа, како би се коначно решио проблем смештаја.

Од 21. до 13. септембра 2007. Дивац је организовао званични опроштај од активне кошаркашке каријере у родном Пријепољу и Београду, истовремено промовишући своју „Можеш и ти“ кампању.

Поред своје организације, Дивац учествује и акцијама других особа. Учествовао је на опроштајној утакмици Синише Михајловића 28. маја 2007. у Новом Саду, где је приход са утакмице ишао штићеницима Дома за незбринуту децу у Сремским Карловцима и спортистима-иналидима из Новог Сада. Дивац је такође члан Светске спортске хуманитарне куће славних, организације чији су чланови особе из области аматерског и професионалног спорта који су се истакли својим хуманитарним радом.

Košarkaški velikan iz Srbije Vlade Divac postao je u utorak uveče (jun 2008) i zvanično član "Svetske sportske humanitarne kuće slavnih", smeštene u gradu Bojsi, u američkoj državi Ajdaho. "Ovo priznanje predstavlja veliku čast za mene, moju porodicu i sve ljude koji su učestvovali u našim humanitarnim projektima. Sjajno je dobiti priznanje za dela učinjena u proteklih 15 godina i biti primer onima koji ostaju iza nas", rekao je Divac na svečanoj ceremoniji u Morison centru.

Zajedno sa našim asom u Kuću slavnih, u okviru 14. generacije Kuće slavnih, ušli su raning bek NFL tima Tampa Bej Bakanirs Vorik Dan, osnivač fondacije koja zbrinjava samohrane roditelje, i bivši skijaš Džimi Heuga, bronzani sa ZOI 1964. u Insbruku, koji se već skoro četiri decenije uspešno bori sa multiplom sklerozom.

U obrazloženju na zvaničnom sajtu "Svetske sportske humanitarne kuće slavnih" navodi se da je Divac tokom igračke karijere, kroz dečiju fondaciju "Grupa 7", aktivno učestvovao u humanitarnim aktivnostima kojima je prikupljeno više od devet miliona dolara.

Ta sredstva uložena su u programe pomoći deci u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, SAD, Indoneziji, Etiopiji i Kini. Istaknuto je i da Divac sada vodi "Humanitarnu organizaciju Divac", koja kroz akciju "Možeš i ti", uspešno prikuplja sredstva za rešenje stambenog pitanja izbeglih i raseljenih lica na teritoriji Srbije.

"Naš primarni cilj u ovom trenutku je pomoć izbeglicama. Postoji još između sedam i osam hiljada onima koje treba skućiti i zato je uvek dobro videti rezultat ovakvih akcija", rekao je Divac, koji je u skolu akcije "Možeš i ti" nedavno u nove kuće smestio desetak izbegličkih porodica. "Najteže mi je kada vidim decu u izbegličkim kampovima. Oni bi trebalo da uživaju u bezbrižnom detinjstvu, da shvate da je svet mali i da nije bitno odakle su".

"Svetska sportska humanitarna kuća slavnih" bira pojedince i organzacije iz oblasti amaterskog i profesionalnog sporta koji su se istakli svojim humanitarnim radom.

Do sada je ovu počast zaslužilo više od 35 pojedinaca i organizacija. Među njima su košarkaši Dejvid Robinson, Ej Si Grin, Dikembe Mutombo, Kevin Džonson, Džulijus Irving, Stiv Smit, teniser Artur Eš, prvi crni igrač američke bejzbol lige Džeki Robinson, hokejaški trener Tom Lendri, fudbalska legenda Pele, kao i tim Harlem globtrotersa.

Популарност

Током времена проведених у Лејкерсима, Дивчеву популарност и маркетиншки потенцијал је приметила америчка телевизијска индустрија. Дивац се појављивао неколико пута у лос-анђелеским вечерњим емисијама као што су „Шоу Арсенија Хала“ (енгл. The Arsenio Hall Show) и „Вече са Џејом Леноом“ (енгл. The Tonight Show with Jay Leno). Такође се појавио у америчким комедијама „Брачне воде“ (енгл. Married... with Children) и „Тренер“ (енгл. Coach), као и кратко емитованом серијом „Добри спортови“ (енгл. Good Sports) са Фаром Фосит у главној улози. На великом платну Дивац се појавио у филмовима са кошаркашким темама: „Еди“ (енгл. Eddie), „Свемирски баскет“ (енгл. Space Jam) и „Џуана Мен“ (енгл. Juwanna Mann). Дивац се појавио као специјални гост у серији „Црни Груја“ и филму „Ми нисмо анђели 3“. Такође се појавио као специјални гост на Песми Евровизије 2008. у Београду. Лопта коју је Дивац бацио у публику је била знак за почетак телефонског гласања.

Дивац се званично се опростио од кошарке серијом догађаја од 21. до 23. септембра 2007. у Београду и Пријепољу. Свечаности у Београду је претходила хуманитарна акција Можеш и ти. Акцији су се придружили и бивши саиграчи Крис Вебер, Глен Рајс, Предраг Стојаковић, Скот Полард, Тони Кукоч као и политичари, уметници и краљевска породица Карађорђевића. Спектакл у Београду је одржан пред око 10.000 људи испред зграде Народне скуштине.

Почетком 1990их, београдска група Деца лоших музичара је снимила песму Владе Дивац, посвећену његовом преласку у Лејкерсе. Група је коначно упознала Влада и отпевала песму на његовој опроштајној забави. Године 2005. поп-панк група Стрејт Ота Џуниор Хај је снимила песму „Vlah-Day Dee-Vatt“.

Породица

Владе Дивац и његова супруга Снежана имају два сина, Луку и Матију, и усвојену кћерку Петру. Њене биолошке родитеље су убили припадници Ослободилачке војске Косова.

Главни успеси у каријери

Репрезентација:

Освојене медаље са сениорском националном селекцијом
Олимпијске игре
Сребро 1988. Сеул Југославија
Сребро 1996. Атланта Југославија
Светска првенства
Бронза 1986. Шпанија Југославија
Злато 1990. Аргентина Југославија
Злато 2002. САД Југославија
Европска првенства
Бронза 1987. Грчка Југославија
Злато 1989. Југославија Југославија
Злато 1991. Италија Југославија
Злато 1995. Грчка Југославија
Бронза 1999. Француска Југославија

а још као клинац:

  • Златна медаља на Европском првенству за кадете у Русији и Бугарској 1985.
  • Златна медаља на Европском јуниорском привенству у Аустрији, 1986.
  • Златна медаља на Светском јуниорском првенству у Бормију, Италија,1987,
Клубови:
  • Првак СФРЈ 1987.
  • Куп Југославије 1989.
  • Куп Радивоја Кораћа 1989.

НБА:

  • Изабран за први тим НБА лиге на Ол-стар утакмици 2001.
  • Рангиран као 2. у историји Кингса на по броју постигнутих погодака (14,3 ппу), броју скокова (10,0 спу-или 10. место у НБА), асистенција (4,3 апу) и блокада (1,2 бпу) у 1998-99
  • Рангиран као 4. у историји Лејкерса са 830 блокираних шутева
  • Учествовао са Лос Анђелес Лејкерсима у финалу НБА 1991 године против Чикаго Булса и имао просечних 12,9 поена, 7,7 скокова и 2,4 асистенције по утакмици у укупно 63 одигране НБА плејоф утакмице
  • Изабран за први тим новајлија на Ол-стар утакмици 1990. након просечних 8,5 поена и 6,2 скокова по утакмици постигнутих у Лејкерсима.
  • Придружио се Кариму Абдул Џабару и Хакиму Олајџуону у Дворани великана НБА лиге као један од тројице играча који су једини у НБА историји постигли више од 13000 погодака, 9000 скокова, 3000 асистенција и 1500 блокада.

Sakramento odaje počast Divcu
izvor: B92.net
Vlade Divac prvi je Srbin čiji će dres biti „penzionisan“ od strane jednog NBA tima. Sakramento Kings oprostiće se od broja 21.
Svečanost je zakazana za 31. mart 2009. kada će u goste timu iz Kalifornije gostovati ekipa Nju Orlinsa, za koju nastupa nekadašnji član Sakramenta Peđa Stojaković. Divac je NBA karijeru počeo i završio u LA Lejkersima, a igrao je i za Šarlot. Ipak, najupečatljiviji su bili njegovi nastupi u preporođenoj ekipi Sakramenta koju je predvodio uz legendarnog Krisa Vebera.
Kingsi su u eri Divca, Vebera, Stojakovića, Bibija, Kristija, Turkoglua i Bobija Džeksona bili redovan učesnik plej ofa, ali nisu nikako nisu mogli da probiju barijeru zvanu Lejkersi.
U polufinalu zapadne konferencije 2001. godine „počišćeni“ su, a samo godinu dana kasnije nesrećno su izgubili sa 4:3. Ključni momenat u seriji desio se na četvrtom meču, na kom je Sakramento imao čak 24 poena razlike 50:26. Međutim, samo nekoliko sekundi pre kraja Lejkersi su imali napad, lopta se posle šuta odbila do Divca koji je izbio van reketa, ali je ona došla u ruke Roberta Orija, koji je bio siguran za tri poena. Lejkersi su izjednačili u seriji na 2:2.
Vlade je u NBA karijeri odigrao 1134 meča, na terenu proveo 33824 minuta, postigao 13398 poena (100 trojki) prosečno 11.8, imao 9326 skokova, 3541 asistenciju, 1288 ukradenih lopti, 2470 izgubljenih i 1631 blokadu.

Prvi tim u Kući slavnih

FIBA je po ugledu na amerikance osnovala svoju kuću slavnih. To malo pravi zbrku. Mnoga imena se javljaju na listama obe institucije. Ali amerikanci su osim pojedinaca u svoju kuću smestili i 3 tima.

  • Harlem Globetrotters
  • Texas Western i
  • The First Team

The First Team

Enshrined 1959


In an attempt to increase participation in his gym class, which consisted of older gentlemen training to become executive secretaries, James Naismith invented a game he called basket ball (then two words). Initially, his class, a group of eighteen "incorrigibles" who had already driven off two previous instructors, scoffed at the idea. But from the moment the first ball was tossed into the air, the class played with an enthusiasm never before seen at the Springfield YMCA. Initially, the class concentrated on individual skills. But when both the class and Naismith realized that group effort was needed to play the game well, the first true basketball team was born. Word spread quickly. Spectators flocked to watch this exciting, new sport.



By playing the first game of basketball on December 21, 1891, Naismith and the First Team laid the groundwork for what would become the fastest growing game in sports history.

петак, 23. јануар 2009.

Dušan Duda Ivković / Душан Дуда Ивковић

Spasilac srpske košarke

izvor: nadlanu.com

Posle nekoliko meseci većanja i čekanja, košarkaška reprezentacija Srbije dobila je novog selektora. Dušan Ivković, jedan od najtrofejnijih košarkaških stručnjaka na svetu, zamenio je Zorana - Moku Slavnića i predvodiće naš nacionalni tim u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2009.

Dušan Ivković ima zavidnu biografiju – bio je evropski šampion sa selekcijom Jugoslavije 1989, 1991. i 1995. godine, svetski prvak 1990, a s Olimpijskih igara ima dve srebrne medalje, 1988. i 1996. godine. Isto tako, popularni Duda ostavio je traga radeći u evropskim državama - Grčkoj, gde je prevodio PAOK, Panionios, Aris, Olimpijakos i AEK, te Rusiji, gde je vodio dva najveća moskovska kluba, CSKA i Dinamo. U Srbiji, radio je u Radničkom.

2009 je dobio priznanje Americke Nacionalne asocijacije košarkaških trenera za životno delo.

Koji su vaši motivi da preuzmete košarkašku reprezentaciju Srbije?
- Poznato je da sam ja čovek koji se nikada ne vraća na mesto na kojem je radio. Ipak, nikada nisam predvodio reprezentaciju Srbije. Radio sam u Jugoslaviji, gde sam imao daleko veću i širu bazu. Zato sada imam dosta motiva i želje da uradim nešto sa Srbijom. Uveren sam da imamo sjajne mlade igrače, ali i one starije, koje valja vratiti na pravi put i pokazati im da je velika čast braniti grb, čast, zastavu i boje svoje zemlje. Nema ništa lepše nego slušati svoju himnu na velikim takmičenjima – istakao je na početku razgovora za naš portal Dušan Ivković.

Dosta se spekulisalo oko vaše buduće funkcije, zar ne?
- Samo za neupućene tu je bilo dileme. Ja ću biti selektor i trener i ja ću biti taj koji će birati i raditi sa svim reprezentativcima. Od kada se moje ime našlo u krugu kandidata za mesto selektora, bio sam u stalnom kontaktu s radnom grupom. Najvažnije je da smo vrlo brzo pronašli rešenje. Oni su mi predložili da se aktivno uključim u rad, što sam rado prihvatio. Moram tu nešto da pojasnim. Ja s njima nikada nisam pregovarao, već razgovarao. Na sebe sam preuzeo kompletnu odgovornost kad je u pitanju rad s reprezentacijom. To dovoljno govori o meni, jer sam prihvatio da budem i žrtveno jagnje, ako ne uspem u svom poduhvatu.

Koliko vam znači što ste posle 20 godina na početku?
- Bio je to veliki izazov za mene. Tada sam počeo sa Divcem, Kukočem, Rađom, Đorđevićem, imao sam i Dražena Petrovića. Sada su ovde neki drugi momci, u kojima vidim neki novi potencijal. Uspeo sam da staru SFR Jugoslaviju dovedem do trona, a potom i Srbiju i Crnu Goru posle sankcija da vratim na veliku scenu. Nadam se da ću isto uraditi i sa Srbijom, gde moramo iz početka da gradimo kult reprezentacije, ono čime su zadiviljavali veliki igrači koji su 1995. godine pokorili Evropu.

Planirate li neke konkretne poteze kada je u pitanju igrački, ali i trenerski kadar?
- Postoji šansa da u stručni štab uključim neke od igrača iz "zlatne generacije". Verujem da će se to desiti. Imam odličan odnos sa svim bivšim košarkašima koje sam trenirao. Srpskoj košarci sada je potrebno jedinstvo i sloga. Svi moramo da radimo u njenom interesu, jer smo dotakli dno. Ti momci na koje računam zadužili su ovu zemlju i smatram da će većina njih pomoći kako bismo izašli iz ove složene situacije. Pa, niko od mlađih generacija ne pamti kada smo igrali kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Eto, sada nas to čeka. Krećemo od početka, s jasnim ciljem - da odemo na EP 2009. godine.

Kako gledate na situaciju u srpskoj klupskoj košarci?
- Kao i svaki srpski trener, smatram da nije dobro što naši najbolji klubovi igraju regionalnu ligu. Trebalo bi tu moć i energiju da usredsredimo na domaće prvenstvo, da nam se ne gase košarkaški centri u Čačku, Kraljevu, Leskovcu, Nišu, Subotici... U tim gradovima je uvek praznik kada im u goste dođu Partizan, Zvezda, FMP, Hemofarm i Vojvodina. Moramo više da lobiramo kod ULEB-a za srpsku ligu i da nam ona bude prioritet, a ne regionalno takmičenje – zaključio je Dušan Ivković.

Duda i Tesla ?!?

Jedan od najcenjenijih košarkaških trenera u Evropi Dušan Ivković je bio najmlađe dete u svojoj porodici i jedino koje nije dobilo dukat od Nikole Tesle. Po starom srpskom običaju, Tesla je iz Amerike slao po dukat za svako rođeno dete u familiji, a umro je na Božić 1943, 10 meseci i 22 dana pre no što je na svet došao Ivković, današnji trener moskovskog Dinama.

– Moja baka po majci Olga Mandić i Teslina majka Đuka Mandić jesu sestre – kaže Ivković. – Moje dve sestre i brat, rođeni pre rata, dobili su za rođenje po dukat od Tesle. Ti dukati, kao i mnoge druge dragocenosti, među njima i Teslina pisma, odneo je ratni vihor. Da bi nas prehranila majka je morala da proda dukate. Ranije su se vredne stvari čuvale u sanduku koji je po običaju stajao na tavanu. Znajući to, kao srednjoškolac sam se često pentrao u potkrovlje u nadi da ću naći nešto iz tog doba, ali uzalud...

Nedavno, da bi obeležio 150 godina od Teslinog rođenja, Ivković je svojim sinovima Petru (30) i Pavlu (11) kupio zlatnike izrađene u čast tog jubileja. Iako je ponosan na to što je dalji rođak jednog od najvećih svetskih genija (kao i na to što obojica potiču iz svešteničkih porodica) ipak retko priča o tome, da ne bi ispalo da se hvali... – Imajući u vidu šta je Tesla uradio za čovečanstvo, nekako mi teško pada da ga svojatam. Moj mlađi sin Pavle je veoma ponosan na našu rodbinsku vezu s njim i često gleda naš rodoslov, dok se stariji Petar ne bavi mnogo time. Svedočanstvo više o rodbinskoj vezi s Teslom jeste i – ljubav prema golubovima. Kao što svoj profesionalni život ne može da zamisli bez košarke, tako privatno ne bi mogao da se „snađe” bez svojih omiljenih ptica koje ga vraćaju u ravnotežu posle svih poslovnih stresova.

– Taj golubarski „gen” su mi preneli ujak i brat Piva. Koliko je Tesla bio opčinjen golubovima govori i to što je u hotelskim sobama, gde je obično živeo, uvek imao par golubova. Kad neko ko je toliko insistirao na higijeni, kao što je on, prihvati dva bića koja se pare i mitare, onda je jasno koliko su mu značila.

субота, 17. јануар 2009.

Čudo...

Nema veze sa nama, ali jeste za legendu...

петак, 16. јануар 2009.

Rajko Žižić / Рајко Жижић


Rajko Žižić je rodjen 22. januara 1955. u Milosevicima kod Niksica. Kosarkom je poceo da se bavi 1970. godine u Sutjesci (Niksic). U svojoj bogatoj karijeri je nastupao za 4 kluba: Sutjesku, OKK Beograd, Crvenu Zvezdu i Rems (Francuska), a za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 188 utakmica i postigao 981 poen u periodu od 1974.(Baklansko prvenstvo u Solunu) do 1984. godine (Olimpijske igre u Los Angelesu). Prvi nastup za reprezentaciju mu je bio prijateljski mec protv Turske 1974. koji su "plavi" izgubili sa 67:64. Tokom svoje reprezentativne karijere je sa nasim najboljim timom imao bilans od 140 pobeda i 38 poraza. 
Ucestvovao je sa reprezentacijom na 3 Olimpijade (1976, 1980, 1984), 2 Svetska prvenstva (1978, 1982), 3 Evropska prvenstva (1975, 1979, 1983), Mediteranskim igrama (1975 i 1979) i na Balkanskim prvenstvima (1974, 1976, 1979, 1980, 1983). 
Poslednje sto ga se secamo kao igraca je sezona 1986-87 kada je posle povratka u Crveno Zvezdu sa klubom sa Malog Kalemegdana usao u finale plej-ofa prvenstva Jugoslavije gde su "Crveno-beli" porazeni od Partizana sa 2-0. Oprobao se i u trenetskom poslu, a najveci uspeh mu je bio osvajanje kupa Jugoslavije sa OKK Beogradom 1993. posle cega je zakljucio da trenerski posao ipak nije za njega. 
Posle toga se nalazio na nekoliko sporskih funkcija, a smrt ga je zatekla na funkciji direktora Preduzeca "Eurobasket 2005" koje se bavilo organizacijom Evropskog prvenstva u Beogradu 2005. godine. Pored toga, bio je i predsednik skupstine KK Crvena Zvezda.

Bio je miran, tih i skroman covek i izuzetno postovan od strane protivnika, kolega, saigraca i cele sporske javnosti
Preminuo je 7. avgusta 2003. godine u Beogradu od posledica srcanog udara. Sahranjen je u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju u prisustvu nekoliko hiljada ljudi, koji su došli da mu odaju poslednju poštu. Od velikana jugoslovenske košarke oprostili su se Vojislav Andrić, Blaž Kotarac i Nebojša Zorkić.
Kovčeg su nosili Dušan Ivković, Srećko Jarić, Zoran Slavnić, Aleksandar Đorđević, Vlade Divac i Boban Petrović. Povodom prerane smrti Rajka Žižića u svečanoj sali Skupštine grada pre podne je održan i komemorativni skup.

Klubovi: 
1970-71 - Sutjeska 
1971-81 - OKK Beograd 
1981-84 - Crvena Zvezda 
1984-86 - Rems (Francuska) 
1986-87 - Crvena Zvezda 

Reprezentativni trofeji: 
■ Zlatne medalje: 
1974. Balkansko prvenstvo (Solun) 
1975. Evropsko prvenstvo (Beograd) 
1975. Mediteranske igre (Alzir) 
1976. Balkansko prvenstvo (Burgas, Bugarska) 
1978. Svetsko prvenstvo (Manila) 
1980. Olimpijske igre (Moskva) 
1980. Balkansko prvenstvo (Kluz, Rumunija) 
■ Srebrne medalje: 
1976. Olimpijske igre (Montreal) 
1979. Mediteranske igre (Split) 
1979. Balkansko prvenstvo (Atina) 
■ Bronzane medalje: 
1979. Evropsko prvenstvo (Torino) 
1982. Svetsko prvenstvo (Kali, Kolumbija) 
1984. Olimpijske igre (Los Angeles) 




Nisam uspeo da nađem baš reprezentativni video (ako neko ima neka ostavi link u komentar), ali evo ovde se Žižić pojavljuje (beli 7) na zalasku karijere u tranzicionom timu reprezentacije sa Olimpijade L.A. 1984... U svakom slučaju lepa košarka, nagledaćete se Praje, Dražena, Raše, Ace itd... Uživajte!


U čast Rajka Žižića je uspostavljen međunarodni mini-basket festival koji nosi njegovo ime i ove godine ('08) počinje u četvrtak, 15. januara, u hali 3 Beogradskog sajma. I ove godine na festivalu učestvuju devojčice i dečaci rođeni 1998. godine i mlađi, prijavljeno je učešće 87 ekipa iz Srbije i Mađarske. Svakog dana od 10 do 18 sati na četiri terena igraju se utakmice mini-basketa, tako će se za četiri dana odigrati 128 utakmica, svakog dana po 32. U četvrtak, 15. januara u 12 sati je svečano otvaranje i prezentacija nove igrice „Košarkica“. Za vreme festivala "Rajko Žižić", održaće se i trenerski seminar za mini-basket na kojem će mladi treneri dobiti bele licence. Svi učesnici festivala su i pobednici, a dodela pehara i medalja je u nedelju, 18. januara 2008.

уторак, 13. јануар 2009.

85 godina košarkaške u Srbiji

Izvor: politika.rs

Od Radivoja Koraća do Dušana Ivkovića

Obeležavanje 85 godina od dolaska prve košarkaške lopte u Srbiju prilika je za podsećanje na mnoge rekorde naših igrača i trenera, a među njima su i Koraćevih 99 poena u meču Kupa šampiona sa Alvikom i Ivkovićeva četiri različita evropska trofeja

Jedan od najvrednijih rekorda postavio je nezadrživi strelac Radivoj Korać (1938 – 1969), koji je četiri godine pre no što je nastradao u saobraćajnoj nesreći kod Sarajeva postigao najviše poena u jednom meču Kupa šampiona (danas Evroliga). Bilo je to u sezoni 1964/65, u revanš susretu prvog kola protiv švedskog Alvika, a OKK Beograd je pobedio sa 155:57. Korać je uz Nikosa Galisa jedini trostruki uzastopni najbolji igrač evropskog prvenstva (1961, 1963, 1965) s tim da je najbolji grčki košarkaš svih vremena rekorder sa četiri naslova MVP.

U istom takmičenju u kojem je Korać postavio rekord u jednom meču, Žarko Varajić je postigao najviše poena u finalu – 45, u kojem je sarajevska Bosna, u Grenoblu, savladala italijanski Emerson sa 96:93

Aleksandar Đorđević je nenadmašan kada je u pitanju broj poena u finalima evropskih šampionata. U Atini, 1995. godine, protiv Litvanije (96:90), dao je 41 poen, postavivši i rekord u trojkama (9 iz 12 pokušaja).

Naša reprezentacija je prva po broju zlatnih medalja na svetskim šampionatima. Bila je šampion pet puta – 1970, 1978, 1990, 1998, 2002), dva puta više od SAD i SSSR-a. Evo i linkova do video vremeplova, na krovu sveta:
Kad se radi o svetskim šampionatima, jedan rekord pripada i Vladu Divcu koji je napravio razmak između dve titule, od Buenos Airesa 1990. do Indijanapolisa 2002, a ima i bronzu iz Madrida 1986, kada je debitovao na velikim takmičenjima za državni tim.

Evropsko prvenstvo u Beogradu 1961. ostalo je upamćeno i po najvećem broju reprezentacija (19) a naš glavni grad je jedini bio domaćin tri puta (1961, 1975, 2005).

Svetislav Pešić je jedini trener koji je bio evropski prvak sa dve reprezentacije (Nemačka 1993, Jugoslavija 2001) a jedinstven je i po tome što je sa svim državnim selekcijama osvajao zlatno odličje: sa kadetima 1985, sa juniorima 1986, sa omladincima 1987 (svetsko), sa seniorima 2001 (evropsko) i 2002 (svetsko). U svim ovim uspesima, osim u Istanbulu 2001, u ekipi je bio Vlade Divac.

Trener Želimir Obradović je „vlasnik” najviše titula klupskog prvaka Evrope – 6 (1992 – Partizan, 1994 – Huventud, 1995 – Real, 2000, 2002. i 2003 – Panatinaikos).

Božidar Maljković deli drugo mesto sa Aleksandrom Gomeljskim, Pedrom Ferandezom i Etoreom Mesinom (svi po četiri) a trofej manje ima Aleksandar Nikolić.

Otkako je uveden završni turnir Evrolige (1988) naši stručnjaci su osvojili 12 od 22 trofeja.

Trenutni selektor reprezentacije Srbije Dušan Ivković je jedini kome je pošlo za rukom da osvoji četiri različita klupska takmičenja: Kup „Koraća” 1979 (Partizan), Evroliga 1997 (Olimpijakos), Kup Saporte 2000 (AEK) i Uleb kup 2006 (Dinamo).

Dejan Bodiroga je uz Tonija Kokuča jedini sa dva uzastopna naziva najboljeg igrača završnog turnira Evrolige, s tim da je Kukoč rekorder sa tri takva priznanja: Bodiroga (2002, 2003), Kukoč (1990, 1991, 1993).

Naša zemlja je dala najviše članova kuća slavnih u Springfildu (američka) i Alkobendasu (Fibina). Zbirno, imamo 11 članova, ne računajući one iz bivših republika. U Springfildu su Borislav Stanković (primljen 1991), Aleksandar Nikolić (1998) i Dražen Dalipagić (2004) koji su uvršteni i u Fibinu kuću slavnih, na njenom otvaranju prošle godine, zajedno sa Nebojšom Popovićem, Radomirom Šaperom, Rankom Žeravicom, Radivojem Koraćem i Obradom Beloševićem.

2006 pamtićemo i po rekordnom broju medalja u mlađim kategorijama. Nikada se ranije nije dogodilo da sve četiri generacije jedne zemlje budu šampioni, a nama je to pošlo za rukom. Evropska titula pripala je kadetima, juniorima i mladima, a svetska omladincima.