Izvor: politika.rs
Od Radivoja Koraća do Dušana Ivkovića
Obeležavanje 85 godina od dolaska prve košarkaške lopte u Srbiju prilika je za podsećanje na mnoge rekorde naših igrača i trenera, a među njima su i Koraćevih 99 poena u meču Kupa šampiona sa Alvikom i Ivkovićeva četiri različita evropska trofeja
Jedan od najvrednijih rekorda postavio je nezadrživi strelac Radivoj Korać (1938 – 1969), koji je četiri godine pre no što je nastradao u saobraćajnoj nesreći kod Sarajeva postigao najviše poena u jednom meču Kupa šampiona (danas Evroliga). Bilo je to u sezoni 1964/65, u revanš susretu prvog kola protiv švedskog Alvika, a OKK Beograd je pobedio sa 155:57. Korać je uz Nikosa Galisa jedini trostruki uzastopni najbolji igrač evropskog prvenstva (1961, 1963, 1965) s tim da je najbolji grčki košarkaš svih vremena rekorder sa četiri naslova MVP.
U istom takmičenju u kojem je Korać postavio rekord u jednom meču, Žarko Varajić je postigao najviše poena u finalu – 45, u kojem je sarajevska Bosna, u Grenoblu, savladala italijanski Emerson sa 96:93
Aleksandar Đorđević je nenadmašan kada je u pitanju broj poena u finalima evropskih šampionata. U Atini, 1995. godine, protiv Litvanije (96:90), dao je 41 poen, postavivši i rekord u trojkama (9 iz 12 pokušaja).
Naša reprezentacija je prva po broju zlatnih medalja na svetskim šampionatima. Bila je šampion pet puta – 1970, 1978, 1990, 1998, 2002), dva puta više od SAD i SSSR-a. Evo i linkova do video vremeplova, na krovu sveta:
- Svetski šampion 1970 Jugoslavija - USA (finale, Ljubljana, YUG)
- Svetski šampion 1977 Jugoslavija - SSSR (finale, Lijež, FRA)
- Svetski šampion 1990 Jugoslavija - SSSR (finale, Buenos Aires, ARG)
- Svetski šampion 1998 Jugoslavija - Rusija (finale, Atina, GRE)
- Svetski šampion 2002 Srbija - Argentina (finale, Indianapolis, USA), (deo 1/2)
- Svetski šampion 2002 Srbija - Argentina (finale, Indianapolis, USA), (deo 2/2)
Evropsko prvenstvo u Beogradu 1961. ostalo je upamćeno i po najvećem broju reprezentacija (19) a naš glavni grad je jedini bio domaćin tri puta (1961, 1975, 2005).
Svetislav Pešić je jedini trener koji je bio evropski prvak sa dve reprezentacije (Nemačka 1993, Jugoslavija 2001) a jedinstven je i po tome što je sa svim državnim selekcijama osvajao zlatno odličje: sa kadetima 1985, sa juniorima 1986, sa omladincima 1987 (svetsko), sa seniorima 2001 (evropsko) i 2002 (svetsko). U svim ovim uspesima, osim u Istanbulu 2001, u ekipi je bio Vlade Divac.
Trener Želimir Obradović je „vlasnik” najviše titula klupskog prvaka Evrope – 6 (1992 – Partizan, 1994 – Huventud, 1995 – Real, 2000, 2002. i 2003 – Panatinaikos).
Božidar Maljković deli drugo mesto sa Aleksandrom Gomeljskim, Pedrom Ferandezom i Etoreom Mesinom (svi po četiri) a trofej manje ima Aleksandar Nikolić.
Otkako je uveden završni turnir Evrolige (1988) naši stručnjaci su osvojili 12 od 22 trofeja.
Trenutni selektor reprezentacije Srbije Dušan Ivković je jedini kome je pošlo za rukom da osvoji četiri različita klupska takmičenja: Kup „Koraća” 1979 (Partizan), Evroliga 1997 (Olimpijakos), Kup Saporte 2000 (AEK) i Uleb kup 2006 (Dinamo).
Dejan Bodiroga je uz Tonija Kokuča jedini sa dva uzastopna naziva najboljeg igrača završnog turnira Evrolige, s tim da je Kukoč rekorder sa tri takva priznanja: Bodiroga (2002, 2003), Kukoč (1990, 1991, 1993).
Naša zemlja je dala najviše članova kuća slavnih u Springfildu (američka) i Alkobendasu (Fibina). Zbirno, imamo 11 članova, ne računajući one iz bivših republika. U Springfildu su Borislav Stanković (primljen 1991), Aleksandar Nikolić (1998) i Dražen Dalipagić (2004) koji su uvršteni i u Fibinu kuću slavnih, na njenom otvaranju prošle godine, zajedno sa Nebojšom Popovićem, Radomirom Šaperom, Rankom Žeravicom, Radivojem Koraćem i Obradom Beloševićem.
2006 pamtićemo i po rekordnom broju medalja u mlađim kategorijama. Nikada se ranije nije dogodilo da sve četiri generacije jedne zemlje budu šampioni, a nama je to pošlo za rukom. Evropska titula pripala je kadetima, juniorima i mladima, a svetska omladincima.
